Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Budžetska politika države". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Одсек за криминалистику

I година студија

Основне академске студије

Предмет: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

БУЏЕТСКА ПОЛИТИКА ДРЖАВЕ

- семинарски рад-

Ниш, 12.12.2009. године

1. УВОД

Социоекономски напредак Србије последњих година резултат је досадашњих институционалних реформи и економске и социјалне политике. Висока стопа привредног раста постигнута је уз растући фискални и спољнотрговински дефицит, висок ниво инфлације, ниску домаћу штедњу и висок ниво спољног дуга. Макроекономске неравнотеже и ризици су несумњиви и већ се манифестују у довољно високом степену. Они из године у годину нарастају, првенствено због неизграђености институција и високе јавне потрошње, спорог процеса приближавања Србије ЕУ и недовољног прилива страних директнихинвестиција.

Привреда Србије у протеклих осам година транзиције је остварила високе стопе раста. Просечна годишња стопа раста БДП у периоду 2001-2008. године износила је 5,6%. Главни разлози брзог реалног раста БДП су драстично смањивање нивоа производње почетком и крајем деведесетих година (ефекат ниске базе) и субвенцонисање државних и друштвених предузећа. Србија је спровела значајне економске реформе у складу са целовито формулисаном стратегијом реструктурирања банкарског сектора, одабраним моделом приватизације друштвеног капитала, стратегијом привлачења страних инвестиција и, по основу тих реформи, јачала је приватни сектор који је носилац убрзавања привредног раста, континуираног увећавања продуктивности, повећавања извоза и подизања стандарда становништва. Банкарски сектор остварује брзи раст својих перформанси, а приватни сектор привреде најзад је, као целина, постао рентабилан и остварио нето финансијски добитак у 2006. (108 млрд динара) и у 2007. (53,5 млрд динара). Међутим, у целини посматрано привреда Србије се још увек налази у фази надокнађивања дубоког пада насталог почетком и поткрај деведесетих година 20. века. Србија се 2008. налази на око 80% БДП из 1990. и на око 50% индустријске производње из 1990. Иако је раст БДП првенствено ослоњен на импулсе тражње, он се све више темељи на факторима на страни понуде (инвестиције, конкурентност и продуктивност - као плод и резултат приватизације и спроведених структурних реформи). Допринос продуктивности привредном расту био је значајан,што показују просечне годишње стопе раста продуктивности у периоду 2001-2008. од 6,2%. Раст привредне активности и извоза релативно је широко распоређен по привредним делатностима. Најзначајнији секторски доприноси расту потичу од сектора услуга, посебно од телекомуникација, трговине на велико и мало и финансијског посредовања.

На основу ових информација намеће се питање буџетске политике наше земље с обзиром на чињеницу да је Србија на прагу уласка у Европску Унију и да ће морати да испуни услове које прописује ЕУ, а управо економска стабилност државе је један од кључних фактора за приступ Унији.

Циљ овог истраживања је да објаснимо сам појам буџетске политике и њен утицај на животни стандард грађана (незапосленост, инфлација и тд.) Као извор података коришћени су стручни часописи из области економије и финансија, ужа и шира литература аутора који се баве овом облашћу као и садржај са интернета.

...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]